Najveći dečji strah
Ne mislim na strah od prve izgovorene reči, prvog koraka, ili prve pojedene šargarepe. Ovaj strah je složeno psihološko stanje. Pribojavanje da neko neće doći po vas u vrtić na vreme je svakako najveći dečji strah. Počinje da se pojavljuje kada prvo dete krene kući. I tako dolaze roditelji, odvode svoju decu, a vi ostajete sami. Jedina dobra stvar je i što sve igračke postaju samo vaše. Ali kada ostanete u grupici od dvoje, troje dece, ova panika potiskuje želju za igranjem. Zapitate se da li su vaši roditelji zaboravili na vas, da li im je dobro, zbog čega nisu došli. Kada vas učiteljica pomazi po kosi, mislite da vas teši, i to ne može biti u redu! Kreće prva suza, dreka se širi prostorijom. Ali onda vidite mamu ili tatu i sve prođe! Odete kući, zaboravljate na ovaj strah, sve do sutrašnjeg dana i ponovnog odlaska u vrtić.
Svakodnevno ponavljanje ovog psihološkog stanja može dovesti do velikih poremećaja ličnosti u zrelom dobu.
Velja Ilić, Lea Kiš, Aleksandar Tijanić, Marijana Mateus, Žika Seljak, Mirko Alvirović, Jelena Karleuša, Đani Čurčić...
