Najveći obožavlac

Иде улицом Бора Тодоровић, надркан јер је управо био у пошти, стајао је пола сата у реду да би платио рачун за струју који је овог месеца био скоро дупло већи пошто је ушао у црвену тарифу кад му је долазио Срђан са женом јер се снајка тушира ко кит па је бојлер нон-стоп био укључен. Елем, видевши га како иде улицом, једна госпођа са цегером пуним краставца умало није пала у несвест.

ГОСПОЂА: Јао Боро, ја сам твој највећи обожавалац, гледала сам све твоје филмове!
БОРА: (Иди бре у пизду материну, где ме сад нађе!) Хахаха, заиста?!
ГОСПОЂА: Ма да бре, најбољи ти је онај где глумиш оног лопова!
БОРА: (Јебем ти матер, па у сваком глумим лопова!) Хахаха, заиста?!
ГОСПОЂА: Него, можеш ли да ми се потпишеш на ову `артију, за моју сестричину?
БОРА: Наравно, са задовољством! (Е јебем ти сестричину по сред...!)
ГОСПОЂА: Е фала ти Боро, баш си делија! Дођи некад код нас у Мељак, само тражи Стојанку, мене тамо сви знају!
БОРА: ('Оћу боли ме курац!) Хахаха, заиста?!
ГОСПОЂА: Да бре! Него можеш ли сад да ми мало одглумиш оно кад си оног онда зајеб'о!
БОРА: Јао, не могу сад, у великој сам журби! Довиђења! (Једи бре говна!)
ГОСПОЂА: Ај ћао! Поздрави госпођу!