Glavna zvezda sahrana u ruralnim krajevima.Baba koja 'leb zarađuje kukajući za pokojnikom, iako mu oči nikad nije videla.Ima svoj standardan tekst, samo ime menja, a koreografija se retko viđa, jer niko od rodbine neće da doplati za to.Za razliku od nje, narikača volonterka to radi iz ljubavi.Ne traži novca, a pruža mnogo kvalitetniji program.Dok rodbina, ogorčena time što ih je pokojnik izbacio iz testamenta i sve ostavio švalerki u drugom selu, pije rakiju i čeka da počne krkanluk, narikača volonterka dostiže klimaks svog nastupa u vidu bacanja po sanduku u stilu Šmajhela, grljenja istog i proklinjanja crne zemlje sto joj uzima dragog joj pokojnika (kojeg, naravno, nije videla nikad u životu).Performans je često toliko ubedljiv, da za njom skaču i ostale babe, u cilju sprečavanja da uđe u raku za sandukom, teše je najslađim rečima i kljukaju šećerom i vodom.
Stvarno jezivo, ali je istina, samo nema više narikača. Moja baba koja živi u opisanom kraju, posle neke sahrane (seosko groblje se vidi od kuće) obavezno prokomentariše. "Eto, sahraniše mučenika a niko ne zakuka, ove današnje žene ne znaju ni da nariču"
stvarno jezivo :) +