narKOman, Sektaš

Mislim da je prva metal majica koju sam uyeo bila od Slipknota. Prodavo ih neki debeli lik na Futoškoj pijaci. Obucem je I krenem bulevarom do autobuske da uhvatim bus ya kuci. I sve mi odjednom čudno. Ljudi me zaobilaze u širokom luku, okreću se zamnom. U autobusu kada sam pitao za mesto žena je prebledela i počela da muca. Premestila se čim joj se ukazala prva prilika.
Tu meni postalo glupo što ljudi ocenjuju druge po oblacenju. Posle pola sata smo stali.
Bus stoji neko vreme, ljudi se nešto stalno okreču prema meni, pa pričaju međusobno. Pravim se da me boli i da se ne obazirem, sedim I slušam muziku. Odjednom me lik is susednog sedišta cimne da skinem slušalice. Kad sam ih skinuo da vidim šta hoće primetim da pored busa prolazi sahrana, u busu svi ćute, svi se okreću prema meni, a u busu se jedino čuje Ramštajn “feuer frei” sa mojih slušalica.
Sa prednjih sedišta cujem bakice kako govore
- naRKOman
- Jes. Sektaš. Znam ga ja.
Kad sam stigao kući I keva videla majicu Odma je počela
- Jesi ti normalan! Dva dana na vestima govore o satanističkom ubistvu I ti baš danas nadješ da kupiš majicu. Skidaj to dok selo nije počelo da priča.