Narodna vlast

Podromanija. Kasno poslepodne.
Iz golfa dvojke (osamdes' šesto godište, dizel 1.4, 44 kW) pored motora u punoj snazi čuje se i bušan lonac na auspuhu. Unutra, na polupopunjenoj instrument tabli stoji polovan radio marke AEG sa sve USB ulazom, a sa njega trešti Radio BN. U autu, Radovan nervozno pogledava naprijed, dok Milunka gleda slike sa ćerkinog punoljetstva. Prave slike.

♫♪ Ori Mile, al duboko, moj oraču, crno oko, znaj dragane nema gazde, bez duboke brazde... ♪♫

Milunka: A vidi kako je slatka Mica mala majkina. Uh, kako bi je izljubila da mi nije o'šla u Banjaluku. Al' neka, nek dijete vidi svijeta.
Radovan: Šta svijeta? Banjaluka svijet? Selo, eeeej! Ma selo... Uostalom, otišla je da studira, ne da gleda svijeta... A đe li ste... A majku mu...
Milunka: Šta je Radovane?
Radovan: Ma ništa, čekam da me cape.
Milunka: K'o da te capi?
Radovan: Narodna vlast Milunka, nema k'o drugi.
Milunka: A što?
Radovan: Da me ponude čizkejkom i guaranom, pa da mi daju bevipleks pred spavanje. DA ME 'APSE, ETO ŠTO!
Milunka: Šta će te hapsiti, svi su ti papiri uredni.
Radovan: Jes, uredni k'o paket prve pomoći što mi je u gepeku.
Milunka: Al' zar nisi ti taj paket rastavio i stavio Džekiju na kućicu?
Radovan: Joooooj, jebem te živote i Fortuno iz Dizeldorfa, da si mi ušla ne bi se sad osjeć'o k'o samac u braku. Da si samo ušla, kupio bi Rale novog Pasata 5+ i milinko. Da budem k'o drug Jataganac kad je glumio Arapina joooj...
Milunka: Šta reče?
Radovan: Reko Milunka, upravo to. Nemam prvu pomoć, ni lance, ni zimske gume, a sezona je, i žurimo kući da stoku na'ranimo. A ograničenje je... pedeset. A ja idem... sedamdes' pet. Ako iskoče... PU JEBEM TI!
Milunka: Šta bi Radovane?
Radovan: Eno prsluka... A eno i lizala... Jebiga. Ode cvaja...