Narodne pesme i priče

Било седамсто тридесет девет бијелих лабудова. Онда први лабуд полети. Затим други лабуд полети. Затим трећи лабуд полети. Затим четврти лабуд полети. Затим пети лабуд полети.Затим шести лабуд полети. Затим седми лабуд полети.Затим осми лабуд полети. Затим девети лабуд полети.Затим десети лабуд полети. Затим једанаести лабуд полети.Затим дванаести лабуд полети. Затим тринаести лабуд полети.Затим четрнаести лабуд полети. Затим петнаести лабуд полети.Затим шеснаести лабуд полети. Затим седамнаести лабуд полети.Затим осамнаести лабуд полети. Затим деветнаести лабуд полети.Затим двадесети лабуд полети. Затим двадесетпрви лабуд полети.Затим двадесетдруги лабуд полети. Затим двадесеттрећи лабуд полети...затим седамстотридесетдевети лабуд полети. Али то нису били лабудови, већ то бијеше снијег на двадесет врхова планина. Затим се снијег на првој планини отопи. Затим се снијег на другој планини отопи.Затим се снијег на трећој планини отопи... Затим се снијег на двадесетој планини отопи. Али то није био снијег, већ су то били облаци. То су била милионпетстошездесетхиљадатристаосамдесетдва облака. Итд. итд.