Ovo sam čula od žene (pedesetak i kusur godina).
Kupila je bojler u povratku sa posla (zatekli smo se u istoj radnji). Stanuje u okolini Beograda. Nit' može da ga obiđe, kamo li da ga podigne. Nema auto, nema nikog da joj to poveze.
Da skratim, povezemo je muž i ja (sa sve tom bojlerčinom) jer nam je bilo usput.
Pitali smo je kako je ona to zamislila. Rekla nam je da bi ona to potovarila u tramvaj (??!!), potom u bus 3596 (???!!!!) koji ne staje blizu njene kuće, al' će muž da je sačeka na nekoj čuki. Pitamo i za njega. Kazala nam je da radi na železnici i ne mrda od kuće (pruge).
Elem, selo je uz autoput, stanemo, istovarimo bojler i sa čuke pritrčava ogromna ljudina. Mi zapanjeni. Ona nam kaže :"Što se čudite, sirotinja je navikla da se muči:"
Ovo sam čula od žene (pedesetak i kusur godina).
Kupila je bojler u povratku sa posla (zatekli smo se u istoj radnji). Stanuje u okolini Beograda. Nit' može da ga obiđe, kamo li da ga podigne. Nema auto, nema nikog da joj to poveze.
Da skratim, povezemo je muž i ja (sa sve tom bojlerčinom) jer nam je bilo usput.
Pitali smo je kako je ona to zamislila. Rekla nam je da bi ona to potovarila u tramvaj (??!!), potom u bus 3596 (???!!!!) koji ne staje blizu njene kuće, al' će muž da je sačeka na nekoj čuki. Pitamo i za njega. Kazala nam je da radi na železnici i ne mrda od kuće (pruge).
Elem, selo je uz autoput, stanemo, istovarimo bojler i sa čuke pritrčava ogromna ljudina. Mi zapanjeni. Ona nam kaže :"Što se čudite, sirotinja je navikla da se muči:"