Obično su majke sa tom rečenicom prekoravala sinove,koji su se posle par godina braka odavali alkoholu,kocki,kurvarluku,pa kad više nisu mogle trpiti sramotu,tako su se obraćale svojim jedincima u nadi da će sačuvati familiju,ime i imanje.
Ulazi Mane pijan,mortus u kuću,u neko doba noći.Smrdi na duvan,rakiju i neki jeftini parfem.Žena i djeca su odavno legli,u kući ga čekaju otac koji odbacuje guste dimove duvana i jadna mati koja od sekiracije nezna šta bi rekla.Raduje se jadna što se vratio ucjelo,a muka joj je da ga iz dana u dan gleda ovakvog.Dok mu prinosi jelo tiho govori:"Mane,rano moja,šta ti to treba,imaš sve rode moj,ljepu djecu,pravu ženu.Pa,ne bi je naša da si je svjećom tražio."Mane je matiran u momentu,jer materi se ne uzvraća,njena je sveta.
Tako da se taj termin zadržao do današnjih dana.
To odakle si ti baš neka ruralna i staromodna sredina, koliko primećujem.