Filmska kliše-rečenica, a neki kažu i da je u realnosti česta.
Pokušaj spašavanja one poslednje mrvice digniteta u bezizlaznoj situaciji, vapaj za izborom dostojanstvenije metode usmrćivanja.
A kad se mre, nema baš puno mogućnosti, zar ne? Nije da sad možeš da odjednom izgineš časno u bici na Termopilima, a ovamo si služio civilno u Društvu paraplegičara i korisničko ime ti je krlence1990? Ćuti tu i lipši kako mora, šta ima sad da birkaš.
- Stani, ne.. Ne mogu da umrem ovako!
- A kako bi ti?
- Pa od infarkta, u snu u 85-oj godini, naravno.
- Ma biće ti super, praktično ćeš biti temelj razvoja privrede. Uh... Sipaj beton, Luiđi, dok ne pocrkamo od ovolikog intenziteta šale.
Luidji umire od ogromnih hemoroida, iskrvario kad su pukli pa mu je bilo žao što je ugušio skakavca splačinom krvavom i što su zbog toga umrli skakavci koji su čekali hranu od umrlog skakavca. Luidji kad je umirao rekao je: poserem se na edamer i na salamurinu što smrt izazvaše krišom, podlo. Iza Luidjija je ostalo 5m kvadratnih peleta koje je planirao da donira u crveni krst jer znao da će otići. Ne zna se šta se desilo sa peletom.
A, jebote, ovog zivog polivaju betonom, sad sam shvatio. Pa i nije da ti je fora nesto bolja ovako umotana u deset vela enigme, svakako je bolje nego da si napisao supickumaterinu dje mene u ziv beton ja sam podstanar, ali opet nedovoljno dobro.
Ako ti je osoba sa tri razreda skole i tri zuba koja sebe naziva kupusarka publika ja nemam vise sta pametno da izvadim iz verbalnog arsenala tako da cu istupiti polagano iz ove diskusije
Da li bi bio ljubazan da mi objasnis okolnosti primera? Od cega taj umire i kakav pobogu luidji, nista mi nije jasno!