"Јуче сам се враћо тријеседмицом око петице, једва уђо, нека баба ми ушла под пазухо, чича ми се набио отпозади, додуше леђа о леђа ко код Јоксимовића (не знам јесу ли му биле лед ледене руке), испред мене тетка пунђу ми гура у нос оћу кинем да јој скинем хаљину што шушти и шнале и рајф, јебо је рајф, а само на метар и по од мене три гимназијалке понављачице исто тако стиснуте па се смешкају, ал не мож им прићи, мораш издалека да волиш и желиш а стиско би се с њима, знаш да мени мало треба. Све у свему, долазило ми је и да прднем, ал не можеш прднути колико су ме затворили са свих страна!"