Ne treba mu zatvor

Јашта, навикли смо се до сад...

Навикли смо да гледамо мамине и татине синове како се за велике прекршаје извлаче без проблема. Није битно шта је у питању, ситан лоповлук, или масовно убиство, апсолутно је свеједно. Ако ти је татко главоња, боле те бриге, мало преспаваш у затвору да се замажу очи јавности, или једноставно отегнеш цео процес, и, чим се на насловној страни нађе неки други мамин лепотан нашприцани, излазиш. Па да. К'о да ће кроз годину дана неко да се сети да си ономад ударио дете у сред пешачке зоне. Ко му јебе матер, што није био у школи? Лепо рече Откачени, нема доказа да душа спада у савремену опрему човека.

Ал' курац, ма колико да има мало оних других - има их.

Има истинских добрица, чија је душа чиста, а савест јаког угриза. Не можеш, једноставно не можеш да поднесеш чињеницу да си некоме наудио, на било који начин. Сопствена мисао ти постане најтежа казна, она те тужи, она ти и суди. И увек си крив, а пресуде су само две: доживотна робија у свом мрачном свету или смртна казна. Трећег нема.