Ne uzima žito na slavi

- Ubiše nas ovi Ameri, ali ovo srebro sija kao zlato.
- Da, baš tako. Realno svaki šut su dali.
- Baš ih je sralo. Oćemo malo ispred, zagušljivo je u kladži pa da popijemo u to ime?
- Može. Koliko nas ima, jen, dva, tri, četri, pet, da uzmemo po dva, to mu dođe gajba?!
- Ma da, pa ćemo posle još, da se ne mlači.
- Ekstra.
- Može, valja da se ispoštuje medalja.
- E, ja neću, tj ne mogu, sutra rano ustajem.
- Ma daj bre, nema odbijanja!
- Tebra, pusti ga, on ni žito na slavi ne uzima, al' dobar je lik.
- Aha, ok, ok, nisam znao.
.....
- Alo, vas dvojica, ostavite devojku na miru!
- Ima nož, bež'mo.
- Ali dvojica nas je, aj da ga izlomimo?!
- Ja kad odem bićeš sam, a on ima nož, pusti je, silovaćemo drugu.
- Jao, baš si hrabar. Milica, drago mi je.
- Mala, nemoj da si mi fina, nego, bio bi red da u znak zahvalnosti odradiš posao.
- Beži bre ludaku. Jesi me spasio, ali nije higijenski a i nije ti ovo film. Tako da nema šanse da ga stavljam u usta pa makar i po cenu da zovem onu dvojicu. Ali ako oćeš da se kresnemo, izvoli, ionako bih bila jebana.
- Dobro, pošteno, volim takve. Nego jel uzimaš ti žito na slavi?
- Ne, al' zato pečenje derem.
- Odlično, imam spreman ražanj za tebe.