Neizbežno pitanje samom sebi, iskonski nedefinisani strah od stupanja u tamu nepoznatog. Pre svakog velikog poteza u životu, ne postoji osoba koja ovo grandiozno pitanje nije sebi bar jednom postavila, demonstrirajući sopstvenom naduvanom egu svu nemoć pred iskušenjem koje nekad može i život da promeni.
Sve što nam je u tom trenutku potrebno je vetar u leđa, osoba koja će nas jednostavno gurnuti sa litice u uspeh i let do konačnog izbavljenja...
Fukušima, 11.03.2011.
- Kendži, 'odi čas ovamo!
- Izvol'te, Daiđiro San!
- Viš ovo crveno dugme?
- Vidim.
- Odo' da pokažem koleginici iz centrale nešto oko skenera i mejlova, stisni u 02 i 13 ovo veće gore levo dugme iznad ovog crvenog, između bele poluge i plavog onog manjeg dugmeta dole uz tu šipkicu kao... al' pazi da u isto vreme držiš ovo što liči na kuplung dok stiskaš. Ok?
- Daiđiro San, ja sam tek 12 dana na obuci ovde, stvarno nisam siguran da li ću umeti, stra' me da ne sjebem nešto?
- Momak, velike stvari se dešavaju onda kad stisneš petlju i SAMO uradiš to! Jasno?
- Jasno, hvala Vam na ovim rečima! Možemo samo još jednom da prođemo proced...
- Neam kad, ova radi do pola 3, a muž onaj šonjavi dolazi po nju, aj' ti samo stišći!
Она је засветлела а шуњави никад није стигао кући опаааааааааа
Одличан Бојсара, фест израз+++
Ok je ovo, imam i ja jedan do jaja primer u nuklearnoj elektrani al ne mogu da se setim moja je defka;(
+, naravno
hoćeš, hoćeš....umeti ćeš :))))))