Ne znam, pravo da ti kažem, kontao sam nešto da skoknem do Severne Koreje

Telefon
Pera: Halo!?
Mika: Gde si bre, Pero! Šta ima?
Pera: Evo, raducka se nešto. Kod tebe?
Mika: Tu i tamo... Je li, ti beše slobodan za ovo leto?
Pera: Pa, ne znam, možda (po boji tona nanjušio da mu se nešto sprema)...
Mika: Brate, znaš, ako si slobodan, Laza gradi vikendicu kod Obrenovca, pa pošto konta da je završi pre zime, više muških ruku uvek dobro dođe...
Pera: E, brate, ne znam, pravo da ti kažem, kontao sam nešto da skoknem do Severne Koreje...
(trenutak tišine)
Mika: Do Severne Koreje? Ti to kažeš kao da ćeš da skokneš do Pančeva. A, boga ti, šta ćeš tamo?
Pera: Što, šta fali?
Mika: Pa ništa, mislim, baš je blizu, viza se jednostavno dobija, a i tamo na strance gledaju k`o Hitler na Jevreje...
Pera: Brate, pa idem da malo vidim kako ljudi tamo žive, a i da oni skontaju da postoji svet izvan njihovih granica...
Mika: More šupičku materinu i ti i Severna Koreja, bolje da si rekao da te mrzi, pre bih to uvažio...