Neću da me boli glava

Budi me zvono na vratima. Ustajem, otvaram vrata i imam šta da vidim - Ona stoji ispred sa bebom u naručju i osmehom od uveta do uveta. Njen tata sedi u kolima ispred kapije. Ne vidim ga u mraku, ali znam da me strelja pogledom. Bivši specijalac, tankih živaca.
"Vidi ga, ima tvoje oči", rekla je tiho. Nisam mogao da se pomerim. Pomislio sam - Jedva o sebi nekako vodim računa, gde ću još o klinčetu, mamicu mu...ustvari, ovo se i desilo jer sam mu mamicu...jebiga.
- Pa, ovaj...kako se zove?
"Došla sam da im zajedno damo ime", rekla je uz još veći kez. "Ti ćeš dati njemu, a ja ću njoj."
- Kojoj njoj, jebote?!
"Pa njoj, ima ih dvoje, nego nisam htela da te odjednom presečem. Eno je u kolima sa tatom, anđelčić mali."
- Ddd..vv..oje?? Aaaaaaahhhhh!!!
Budim se u goloj vodi, još uvek urličući. Probudio sam verovatno pola komšiluka. Kao i prošle noći. Jebeni košmar.

Koristite kondom, za miran san.