Reč koja je ušla u srpski rečnik i pravopis tek početkom trećeg milenijuma ili početkom 21. veka. Pre toga niko nije čuo za tu reč. U rečnik ju je uvela današnja mladež koja koristi svaku priliku da kaže tu reč svojim roditeljima. To je dakle uvela današnja neverovatno drska omladina koja se ponekad usprotivi roditeljima ili nekom sličnom. Pre se niko nikada, ali ni u kakvom slučaju nije usprotivio svojim roditeljima, ma ne daj Bože. Zato i ta reč nije bila potrebna do danas . Danas ima široku primenu i koristi se skoro svaki dan . Na reč ~Neću~ roditelji samo što ne dobiju pritisak 300 sa 200 jer oni tu reč svojim starima nikada , ali nikada nisu rekli , ma ni pomislili. Možda je njima značenje te reči nepoznato pa zato dižu toliku galamu. To je i dalje misterija.
Pored toga reč NEĆU je i jedna od 4 glagola koji se pišu zajedno sa rečcom ne, ali to sad nije bitno.
Tata: Sine da se vratiš kući do 10 sati .
Sin: Ma neću. Svi ostaju do 11 pa čak i pola 12 , a ja do 10. Neću.
Tata: Kako ti to meni neću. Joj nešto me probode u grudima. Pa ja nikada mojim roditeljima nisam rekao neću. Jao nije mi dobro . Ženo daj vodu i šećer. Uhhhh. Dobro , aj ostani do 11 ali da nikad više nisam čuo neću jel jasno ?!
Sin : Ma važi ćale...
Može+