nedelja posle dnevnika je bio najtuzniji period moje mladosti..na tv-u neka depresivna serija(srecni ljudi,bolji zivot..),kupanje i spremanje za skolu..
brrr i dan danas me taj osecaj proganja..
uff brate, to je jedna od najgorih stvari, i ja imam taj fell oduvek :( samo što kod mene nije posle dnevnika, nego celo to nedeljno veče, mnogo je depresivno :( abraxuse, podržavam te u nameri :) (još malo idem u u s.školu, neće valjda više da bude tog osećaja :)
ja se iz osnovne secam porodichnog blaga koji se zavrshavao muzikom koja ubija u pojam... eh.. mrzim nedelju!!! +
U isto vrijeme mnogo i lijep i ružan osjećaj.Znaš da se završava vikend i da sutra ideš u školu(naročit bedak ako si prva),a da ti je da do poslednje sekunde se ispunjavaš osjećajem da si slobodan i da nemaš obaveza...Ali zato kada dođe raspust...
Znači ne verujem . . . i ja isto!!
Čoveče .. daj da registrujemo to kao psihičko oboljenje pa da se vadimo na traume iz mladosti kad klisnemo sa posla!