Nedeljno popodne

15:00 На трећем каналу гледам мулти пренос италијанске лиге. Уживам у мајсторијама Зидана, Недведа, Саласа... Ни трага од забринутости, све је и даље тако идилично, као да је субота ујутру.
17:00 Фудбалски дан се наставља. На трећем каналу је мулти пренос шпанске лиге. И ако уживам у фудбалу, већ се јављају први трагови забринутости.
19:00-20:00 Време за личну хигијену и гледање другог дневника. Забринутост већ прераста у панику. Понедељак анте портас. Размишљам о могућим изговорима за одсуство из школе.
20:00 Почиње Породично благо. Серија која одагна све ружне мисли, и бар на тренутак ме врати 5-6 сати уназад, када је све било идилично. Али десетак минута пред крај епизоде, ружне мисли се полако враћају, и кулминирају у тренутку кад на ТВ-у изађе натпис: ''играли су''. Мој свет се руши.
21:00-23:00 Депресивно се шеткам по кући, вечерам, спремам књиге, и одлазим на спавање, помирен са чињеницом да још један понедељак мора доћи.