Naučno-fantastična svevremenska primenjena grana medEcine.
Naime, bilo da je u pitanju vreme pre Isusa, vreme krstaških ratova, srednji vek, japanska mitologija, svetski ratovi, savremeno doba ili neko futurističko zamišljeno vreme, proces negovanja glavnih protagonista filmova je isti - on (ona ređe) leži, pokriven čašafom do predela grudi, oznojen, a sisata i 'oćna devojka ga raz'lađuje sa mokrom krpom po čelu. To traje od jednog godišnjeg doba, kao u slučaju Toma Retardiranog Kruza u filmu Poslednji samuraj, do sedam godina kao što je u slučaju Stevana Lomim Košćure Pogledom Segala. Iskren da budem, video sam da je Hilari Svonk jednom najebala u filmu kad su joj umesto oporavka scenaristi predvideli amputacije rukuVA i noguVa...jebešga.
Naravno, kao što je opšte poznato, a i prema istraživanju renomiranih naučnika univerziteta u Masačusetsu, takvi pacijenti ne moraju da seru i pišaju po nekoliko meseci, odnosno godina k'o sav normalan svet, te ne nose nikakva pomagala u vidu pelena ili katetera. Narafski, nećete u filmu videti da ih neko presvlači i briše usrane guzove. Još je veći efekat ove medecine pošto odmah po ustajanju mogu skoro normalno da hodaju bez fizikalne rehabilitacije, odnosno već u prvoj sedmici kreće žešće zajeban trening i već posle par sedmica postaju jači i bolji nego prije. Jebiga, kasu akcijski junaci.
- Stevane, je l' dobro?
- Đe će biti dobro!? Nisam srao sedam godina jeboteljeb!
Ti što si dao minus nema trika da si pročitao