Kada osvane dan, a mi znamo da je na nama da uradimo pregršt stvari, koje logički ne mogu da se urade za 24h, ali ipak krenemo u realizaciju, ,,pa šta bude,, negde na pola svega osvrnemo se oko sebe, vidimo da nam niko, ama baš niko ne prilazi u pomoć, a mi postižemo sve do tog trenutka, neizbežno moramo da shvatimo da je ipak neko gore i da gleda sve!
p.s. ...a nije veliki brat, nego tata.
plas od mene, mada mnogo je lepse kad na kraju dana sve i u spes da postignes!