Igra sudbine u kojoj nema kantara, nikad svima jednako, ali barem približno?! Ne!
Svaka čast onima koji su sami skrojili sudbinu, drkali se kroz školovanja ili po petosatnim treninzima, a šta je sa onim lezilebovićima kojima je teča iz pizdelepematerine ostavio u amanet hotel na Kopaoniku, tri stana u Beogradu, pičkematerine u Cirihu, a širi se ko pijani milijarder.. Kurve, kocka, kafana u krug, i u krug i u krug. Dok neko guli kurac osam sati dnevno za minimalac. Ali to je život, nekom majka, nekom maćeha.
- Kude si bratić?
- A eve sam, Džonka, nisam te video, ne pamtim..
- Pa kad se nisi vrćao u zavičaj i kad da me vidiš?
- A uz kurac... Prepisao mi ćale vikendicu na Zlatibor, zebavam se stalno.. Sviraš još bubnjevi?
- Ne mogu, zdravstveni problemi me jebu. Sam da preživim.. Hahahaha!
- Nije nešto ozbiljno?
- Ma jok bre, al je gadno ovako..
- Džonka brate, žurim za Zlatibor, vidimo se uskoro.. A šteta što ne sviraš, mogli smo kod Đuše u garaži da srokamo još koji put..
- Tako ti je bratić moj.. Neko dobije vikendicu od roditelja, a neko šuljevi..
Mrzelo me da citam, verujem da je dobro.