Potpuno inferiorna bića. Toliko su nesposobni da se postavlja pitanje kako su uspeli da osvoje Evropu, a ne znaju ni puške da drže kako valja. Džordž Lukas je kasnije, inspirisan ovim nesposobnim negativcima, stvorio stormtrupere.
Elem, da se vratimo na plavokose okupatore i na njihovo mesto u narodnom slengu. Pominju se, najčešće, kada se porede sa lošim strelcima, padavičarima i sa ljudima koji se deru dok pričaju, ali postoje i drugi slučajevi. Jednostavno, Švabe su sinonim za šeprtlje.
Zapitaće se neko odakle njima onakvi automobili, fudbal i onakva disciplina. Pa, brale, pola repke su im Turci i Arapi. Kola im prave naši gastrabajteri. A disciplinovani su jer su smotani, pa stalno moraju da budu pod kontrolom. Opasan je Švaba. U usta ga jebem.
- Fali nam jedan za pet na pet. Aj' zovi nekog.
- Je l' može Milanče? On dolazi sto posto.
- Može al' da ne igra sa mnom. Prošli put ste mi ga uvalili, a baja ne zna loptu da šutne.
- Pa, nemoj tako. Nije baš toliko loš.
- Šta nije? Kad vidi loptu padne k'o Švaba u partizanskom filmu i još viče da mu nije ništa.
Osim kada streljaju, onda glavni junak primi 7 metkova i umire polako, ostali njegovi sapatnicu njih pet ubiju iz prvog hitca. I sve to njih četvorica u streljačkom vodu.
E šta je puška! To je švaba napravio!
Bravo.