Nije svako stvoren za dvorište, nije svako za kućevnu varijantu. Neko voli svoju slobodu, voli da luta atarima i ulicama bez ikakvih ograničenja. Voli da je slobodan da kaže šta hoće i gde hoće. Nije to bez posledica, svaka sloboda košta i svako ropstvo ne mora biti teško.
Sigurna večera i topli dom prijaju, dobrodošli su i slatki. Pa šta ako je mala cena nošenje ogrlice i trpljenje ograničenja, ipak imaš nekog ko te voli, mazi, uputi ti ljubaznu i lepu reč i posluži ti klopu za malu cenu oglašavanja da je dvorište posetio stranac? Nekom i to znači.
Ali ako si već slobodan, ako voliš tu slobodu i ceniš je više od svega, zašto onda laješ na prolaznike?
