Noćna mora svakog oženjenog i neizbežna sudbina sveže verenog muškarca.
Mda, to su strele iz njenih očiju. One zajebane čiji je vrh natopljen otrovom
buksus-šimšira, one kojima Paris pogađa, ne u petu, nego posred čelenke između očiju. Takozvane, "ljudi nas gledaju, idiote" strele.
Njihov ubod se poredi sa pogotkom u centar mete sa udaljenosti od 100 m., a ubojitost kao kada "Bik koji sedi", pri konjskom galopu, pogodi gaddemit bledoliko pseto... Ima ih uvek i svuda. Jedino, za sada, sigurno utočište od njih predstavlja kafana ili kladionica... kao poslednja oaza muške samovolje...
Sveti Aranđel, bračni par kod kuma na slavi...
ON: :sipa treću čašu vina:
ONA: :prvi talas strela: (tiho, volume 1) -"Alo sirovino, lakše malo sa tim vinom, popio si dve litre..."
ON: :uspeva dizignoriše, uzima parče pečenja:
ONA: :ponovo šapatom uz "katana" pogled: -"Smanji malo to masno, ubiće te holesterol. To ti je peto parče dosad..."
KUM: "Šta kažeš kumo...?"
ONA: "Mhm, ovaaaaj ništa kume, kažem Miloju kako nam komšija radi za "MOSAD"..."
ON: :prevrće očima uz dubok uzdah: :uzima bajaderu:
ONA: :talas strela kao iz američkog građanskog rata: -"Opet kolač...?"
ON: -"Dobro bre, jes' ti normalna??? Ne smem mali prst da pomerim a da me ne zabodu neprekidne strele iz tvojih očiju. Idi bre, tamo kod Ljilje pa me ogovaraj, pusti me da dišem..."
ONA: :poluglasno: -"A tako, jel...? E pa znaš kad ćeš sledeći put ti da zabodeš strelu...? :kreće ka Ljilji:
ON: "Vala i to me zabole... Dodaj mi tu pikslu."
ONA: "vagon strela:
