Nevidljiva granica

Kornjača je dugovala keš puhu orašaru, te joj dopizdi jednog dana i odluči da zovne Konana varvarina u pomoć.
-Konane, Konane trebala bi te nešto pitati ako moš pet minuta samo...
Teleportova se Konan varvarin pred rnjaču!
-Uuuu! prestravi se rnjača, diže prednja dva patrljka te pljusnu bradom u proliv prehlađenog Džordija La Fordža.
-Kako da ti pomognem kornjačo? reče Konan varvarin dok bijesno podiže mač te mu ispade spužva iz lažnih muda.
-Pa šta znam, kad već pitaš mogo bi da mi popušiš karinu ili da mi izpalacaš čmarinu, HAHAHAHA!
-AAAA! koga ti jebeš jesam došo fino ko čovjek, šta ti treba tebra?!?
-Ok, ok šalim se. Čula sam da voliš svemirske brodove?
-Hmm, ovaj.. pa... da, volim ih, šta sad?
-Vidiš ono gore svjetlo na brdu, to ti je svemirski brod. Idi gore i reci da hoćeš da im se pridružiš, da putuješ.
-Hvala ti rnjačo, idem odmah!
Ubivši junački dva klingonska targa na putu, stiže Konan gore. Kad ono karina, svjetlo nije svemirski brod nego sijalica na kranu na građi.
-Puh (glavni investitor): opa, takav nam treba, jel možeš dići dve vreće cementa odjednom frajeru, a?
-Ma šta dve, dižem ako se ne userem i 7!
-Ok, aj na poso lagano, nego ko te poslo, šta koji kurac tražiš ovdje.
-Rnjača me poslala, kaže svemirski brod...
-Ništa ti ne brini! Kad završimo ovu zgradu idemo u duboki svemir, obećavam!
Tu noć u kafani sreću se puh orašar i rnjača.
-Puše, puše, jel ok, smo kvit sad? Radiće mali koliko treba, pešes mjeseci.
-Ma ok kornjačo prefrigana, moj si čovjek! Konobar utriplaj ovo i naplati šta košta - kornjači.