Žalopojka niske žene visokom mužu koji nikako da prihvati činjenicu da žena ne može sve da radi po kući nego mora i on da zasuče rukave i izbrše prašinu sa regala.
- A što ti ne obrišeš prašinu, pa nije toliko visoko. Evo, podigni ruku. Tako! Vidiš da možeš da dohvatiš... do... pola regala... malo stani na prste... tako, i opet možeš da dohvatiš do... pola regala. Nešto ovde nije kako treba.
- Znaš šta nije kako treba? Mene nije tata napravio za radove na visini, tako da ćeš dragi moj, lepo uzeti ovu krpu, popeti se na stolicu i izbrisati vašljivu prašinu a ja ću da ti pomažem tako što ću da ispiram krpu i dodajem istu.
- A zar ne postoji neko drugo rešenje da ja to ne uradim već ti?
- Ne postoji!
- E jebiga.
Твој муж боље да је бомбу бацио на кућу него ти што си му сито зафрљачила хахахахаха +++
Reklamiraš se, sram te bilo. :)
Lepo ti o njemu, a ja mislila dobar si čoek pa ćeš razumeti moje muke dok pokušavam da dohvatim usisivačem plafon. Cccc
Ne moraš baš uvek. Mi niske žene smo stvorene samo za radove na zemlji i u visini očiju a ono što ne možemo da dohvatimo to mora jača polovina. Nema zajebavanja. I to jednom mesečno, nije vam to nikakav problem. Neće vam otpasti ruka ako malo pripomognete i obrišete ono što se od vas traži.
Za lobi si mor'o nekog drugog da angažuješ da ti ne bi brisali. :) A ja sam dobra pa te neću, još, prijaviti. :)
Хахахахахахахаха која си ти Вучица сунце ти јебем, права си мала жена, сикћеш ко змичина без разлога :Р
И наравно да је тешко, ко да се диже од Европског првенства да брише прашину када има жену, који курац се и женио онда хохохохохохо
vala jes,nisam visinac +