Nije od sapuna pa da se potroši

Jedino pozitivno što može da mu padne na pamet, kad ulovi ženu u krivojebu.

U trenutku shvati da mu je život sranje. Da su mu deca propala i da u njih nije ulagao dovoljno, ona mala se oblači ko da se prodaje, ne bi je ni prepoznao bez šminke, a sin, nije siguran, ma ne mogu oči biti tako crvene od piva. Firma će mu uskoro u stečaj, likvidaciju, kurac palac, izdržavaće ova njegova, posle 35 godina staža i rmbanja ode na biro, a kako će do penzije pojma nema. Roditelji davno upokojeni, a prijatelji za koje bi dao ruku pokazali kao najobičniji smaradovi... Ženu jedinu uzdanica i podršku u životu, ulovio je sa komšijom, kumom, u njihovom bračnom krevetu.
Svestan da je ozbiljno popušio u životu, i da su svi njegovi planovi zakopani pod teretom zvanim Srbija, okreće se na pristima i tiho izlazi i svog stana kao lopov, zatvara vrata za sobom, besčujno. Da puca u sebe, nju, njega, to mu baš sranje, posle da mu muče decu da im je otac samoubica ili ubica, a mati kurva. Bolje biti budala za sebe, nego da celo selo zna. Što da se svađa sa njom, rodila mu je dvoje dece, kuva mu i pegla 30 godina. Pa, šta ako je jebe, nije ni prvi kome se to dogodilo, jebo je i on mnoge, Micu pekarevu, Jovinu ženu... A na kraju krajeva nije ni njena pička od sapuna pa da se potroši. Ostaće valjda i za njega nešto....