Početak rečenice koji ukazuje na potpuno odsustvo objektivnosti i racia kad je u pitanju potomstvo ponosnih roditelja.
(najbolje, nalepše, pametnije od svih onih drugih slinavaca)
- Nije što je moj, ali ovaj moj mali je stvarno mnogo dobar i pametan. On sam sebi podgreje rucak, isprži jaje, napravi sendvič... ne ceka da mu ja sve uradim... par puta je čak i bacio smeće, zlato mamino (ponositi osmeh). Nije k'o neka deca, da sve čeka na gotovo... A ima i simpatiju (hihihi)
- Jao baš je zlatan, a koliko ima godina?
- Pa evo sad ce 33 da napuni uskoro..
malo mi je falilo da zalajem nešto..ali vidim žensko pisalo pa sam se zaćutao...elem +