Nikako nemojte jesti svežu lavandu

Stani, ja gulim krompira - u istom ritmu ljušti se plafon od vlage - sinhronizovano ljuštenje, tetka viče nemoj tolko debelo Mirko vrhom noža čisti te kvržice stric upada u podrum koji je i špajz i antre prekriven krparama Stara Pazova i viče kupus nam se prekiseli ove godine a ni februar još nije mora mu stavljamo vinobran a znate da to nije sportski, strina Oklagija otkuvava vunene čorape u loncu neočišćenom od kisela kupusa i ti mi sad čitaš sa te svijetle pločice jedine svetle točke u ovoj ciča zima čiča tominoj kolibi sagrađenoj dvaestreče ovu vest: stani stani napraviću ti frizuru ko džejmi oliveru, jež, ma ćelav sam ženo pusti me bre nego šta je to koj kurac lavanda?

Upada Bil Marler: dopustite da vam ja odgovorim gospodine! Sirovi prokelj? “Ove tipove namirnica uopšte ne jedem”, kaže Marler.

Okrenu se, i ode. Žurim kaže, u staklenu baštu.

- Sto puta sam rekla neću ćilim i krpare u kući, hoću nov tepih čupav, krem, i glazura, gladak parket, izuzetno - laminat!
- Ali dušo ovu krparu je lično tkala moja baba, pričala mi postupak tri puta pljuneš, odkit, vez, utkanj, sastav, petlja, grumbuz, kakvoća, i cap gotovo!
- Ne zanima me, hoću moderan stan hoću formu ideale hoću lampe bele tri knjige na polici drhtavoj, da sednem na garnituru da podvijem noge ispod dupeta prducka eko koža samo tako a ja listam kataloge gomilu kataloga i umačem lice u musli!
- Dušo jel ti tolko glad udarila u glavu? Ese sećaš da smo ti i ja samo dva gmaza odvojena od sveta koja i dalje nose šuškave trenerke i imamo oboje frizuru ko Trifon Ivanov, ajde de dođi sebi, uskoro nam valja Gospodu se prestaviti!

U selima podno Svrljišlih planina a udno Srbije: region Podmudno Zakarpatje, zaklonjeni planinom Treskavicom u staroj kući pronađeni leševi Stojana (116) i Stojanke (111) Stojanović. Uzrok smrti: čežnja za idealnom formom, nemirenje sa postmodernim haosom stilova i nebrige oko forme, pre svega - neljudski uslovi stanovanja, frustriranost nepoklapanjem jorgana i uvlake, kapanje česme iz nestandardne slavine, izjavio je Žarko Trebješanin i pomalo Vladeta Jerotić.