Svako se, s' vremena na vreme, hteo ne hteo, nađe u ovakvoj situaciji.
Napolju sunčano i toplo, dobio si povišicu, našao ribu, uragan izbrisao državu u SAD-u, Hrvati i šiptari se poubijali međusobno, oslobodili Vojvodu, sve kako treba, ali ti opet nešto fali. A ne možeš da provališ šta. Bezvoljnost te izjeda iznutra i sve ti smeta. Smeta ti dnevna svetlost, program na TV-u, raspored nameštaja u sobi, pa čak i babin pasulj i sisata komšinica koja se sunča u dvorištu. Neraspoloženje raste svakom sekundom, kreneš da radiš nešto da skupiš rasute misli na jedno mesto, ali te i to mrzi pa batališ. Onda počneš sam sebi da smetaš takvim ponašanjem. Poželiš samo da odjebeš sve i svakog i odeš na Jamajku.
Al' jebi ga, Jamajka daleko... Zvekneš par rakija, pustiš radio i čekaš da prođe usrani dan...
- 'Alo kume, peri pičku, prod'o sam bika, idemo večeras kod Jovanke.
- Neka' te kume, drugi put. Nisam nešto raspoložen danas.
- Što bre, šta ti je? Jel se desilo nešto?
- Ma nije se ništa desilo, nego... Ne znam ni ja šta mi je, sve mi nešto nije ništa. Nisam za narod danas.
- Znam kako je, imao sam i ja tih dana. 'Ajde onda da te ne mučim, ali sutra moramo da nadoknadimo!
много значи овакав коментар, али мали сам ја још да бих био олдскул.
фала свима.
знам да има, али ни у једној није иста тематика.
фала гуги
Дивно.
Znao sam da je neko od old skula pisao +