Nisi isti kao pre

Ех, те жене. Чудна сорта. Таман када помислиш да не може чудније, изненади те тип жене - ниси исти као пре. То је онај тип што прво види грубог, необријаног, са пивом у руци, алфа мужјака окруженог својом екипом у ког се моментално заљуби. Већ у својим мислима прави слику венчања, како ће им деца изгледати..., ма цео свој живот са њим. Заљубљена тако до ушију падне у његов загрљај и ужива што сада њу чврсто стеже као флашу малопре. Прија јој апсолутно све. Прија јој његово друштво, прија јој његова дивља брада, прија јој његова опуштеност..., а онда одједном, цео свет се мења из корена.

Прво јој смета та брада и опуштеност, тражи да се среди мало, онда јој смета што пије и почне да га тера да им мућка цедевиту и на крају наравно, његово друштво постаје у њеним очима крдо бизона које се уротило против њих и на сваки начин покушава да их растави.

Једног јутра се пробуди и види испред себе свог драгог који више није затегнут (јер теретана одузима време које је предвиђено за њихове шетње) у розе баде мантилу и патофнама са мотивима делфина (које је она купила њему за рођендан) како држи у рукама послужавник са доручком и ручно цеђеном поморанџом. Гледа своје дело, гледа како је од једног алфе, направила омегу, како је од вође крда, направила папучара светске класе. Разочарано и згађено устаје из кревета, пакује се пред њим и пре изласка из стана погледа га у очи и каже : ''Ниси исти као пре'', и залупи врата за собом.

Сутрадан одлази у потрагу за новим пленом и тако у круг.