Nismo ista kasta

"Đape, torima, reci ti meni - 'de se denuo Šone? K'o u zemlju da je propao."

"Šomi, prvo i prvo - on više nije Šone, već je Nenad, punim imenom traži da ga zovu. To je, valjda odraz neke ozbiljnosti i profesionalizma koji je bitan za to njegovo šupkajuće Pi-Ar-isanje. Nosi odelce kada je u formalnom izdanju, a kada je u neformalnom, onda nosi košuljice sa kravaticama."

"Opa! Lepo je to."

"Naravno da je lepo, barem njemu. Meni se gadi, ne zato što je uspeo, već zato što je usput postao govedo, veće valjda i od njegovog starog, koji je bio prototip one nabeđene instant-intelektualne, oficirske JNA komunjare."

"Gori od druga potpukovnika Sretena? Daj, ne zezaj me."

"Voleo bih da te zezam, ali to nije slučaj. Kol'ko se Šone borio protiv matorog, kako je preko studentskog parlamenta zagazio u partijske vode, tako je gazio sve samouverenije i beskrupuloznije, da se polako izopštavao od svih nas iz starog kraja i ulazio prvo jezikom, a posle i ostatkom svoje telesine u šupak vlastelinskog krema."

"Dakle, filozof i pesnik je pogazio svoje ideale, prodao ih i ušao u birokratsku mašinu?"

"Naravno. Udao se, ovaj... oženio nekom likušom iz fine, dobrodržeće porodice. Njenu su puni love, spremni da ispune svaki hir njihovoj mezimici, arhitekti po zanimanju. Dobar pedigre, dobra šansa za napredak, jer imaju veza ne zna se koliko i gde sve."

"Viđaš li ga ponekad ovde, obilazi li kevu?"

"Obiđe teta Milku, mučenicu, jedva jednom mesečno. Šta je ona sve pored počivšeg Sretena Šejtana istrpela, čuvala Šoneta kao malo vode na dlanu, on je kao preko kurca poseti. Valjda se stidi što je žena sa sela, priprosta, usta ga jebem. Video sam ga kad je pre nekoliko dana izlazio iz zgrade, ja se vraćao s posla, ruku punih kesa sa namirnicama. Čudi me da je stao i razmenio par rečenica sa mnom. Imao je onaj odvratan izveštačen smešak kojim je želeo da me ubedi da je presrećan što me vidi. Kao picousti kreten se smeška i tapše me po ramenu, tobože time želeći da iskaže poštovanje neko."

"Dakle, pravi onaj prevejani elitista što se spušta međ' običan svet, da im pokaže kako je on jedan od njih?"

"Da, bre - baš taj rad. Vidim mu očima, vidim mu u govoru tela, sve je to fol. Nismo ista kasta, nismo mi njegov nivo. Kažu da neko odozgore sve to gleda i sve to vidi, ali ja sumnjam da je to moguće. Šone i njemu slični su nadrealni, greška u matriksu, nezavedeni u katastru, te ih stoga nadzorni organi ne sankcionišu."