Nivo 'lebom ne 'rani
Jebi ga prijatelju, takvo vreme došlo... Bolje d'imaš nego da nemaš...
U zemlji u kojoj obrazovanje, kultura i sposobnost igraju tako malu ulogu u društvu, gotovo nebitnu, nema mesta za ponos. Ne smeš dizati glavu i štrčati međ' masom ako nemaš jaka ramena i leđa koja će tu glavu nositi. U suprotnom ćeš verovatno dobiti po pički od tatinih ćerki i maminih sinova koji nosevima paraju nebeske svodove iz onih direktorskih fotelja na koje su postavljena njihova elitna dupeta. Džabe ti i obraz i ponos kad si gologuzija. Neće te zarezivati niko ni za suvu šljivu.
Zašto? Zato što si samo još jedan u moru onih nesrećnika koji veruju da se pošten rad isplati. Zato što si Pantić. Zato što će svaka drugarica Melita i Oliver Nedeljković avanzovati, a ti ćeš odrtaviti u nekom ćumezu kao mlađi referent. E, zato!
Prosuli su ti zrnevlje po zemlji, tvoje je da ćutiš i da kljucaš. Ako podigneš kljun nedobog, sleduje ti pesnica preko istog. Čisto kao opomena.
Al' i ćorava koka neko zrno ubode...
- 'Ajde sinko, diži dupe pa d'idemo da kopamo.
- Daj bre ćale, pa nisam ja za njivu, za koji moj sam onda faks završavao?
- Jeste, završio, sa svim desetkama, al' te opet ćale izdržava. Sinko, ja ni srednju završio nisam, al' jedno ipak znam- nivo te 'lebom neće na'raniti. 'Ajde, motiku u šake i put pod noge.
Otac Gavrentije · 12. apr 2013.
