Srpska verzija kamikaze, jebiga. Čovek koji, iz nama smrtnicima teško dokučivih razloga, se prihvata te đavolje rabote. Da l' voli da mu se deru sa tribina kako mu pola sela opšti s majkom,ženom,sestrom,ćerkom,familijom,ustima,očima ili jednostavno voli partizanske avanture po kukuruzima i šumama,ostaje misterija. Proživeće i videće mnogo ono što mnogi od nas neće nikad. Juriće ga igrači gostujućih i domaćih ekipa da se fizički obračunaju s njim,videće dna mnogih bunara, osetiće kvalitet ručnorađenih ašova i pijuka po svom telu, biće vezivan za razne vrste drveća (ponekad go, ponekad naopačke a ponekad boga mi i oba),puštaće kerove na njega,gađaće ga svim i svačim ali on će ostati dosledan i nastaviti svoj put ka slavi posut trnjem. Naravno neće nikad se pomaći iz te seoske lige jer nema nikakvu vezu da ga progura u viši rang ali on će nastaviti svoju borbu sa vetrenjačama i na kraju karijere će izgledati pre kao da je bio u Vukovaru '90-ih a ne da je bio fudbalski sudija.
