Njena keva

За паметног и префриганог мангупа, оружје из твог арсенала.

Кеве имају урођену аверзију према ''види-ме-ја-сам-мангуп'' мангупима који се мувају око њихових девојчица, онима који кришом испод јакне доносе политру и пљуге код ћерке у собу, који изврћу речи кад причају и смеју се ко блесави.
Али, из неког необјашњивог разлога, капирају да фини момци, паметни, изванредни ђаци и студенти, будући инжењери и доктори, не јебу. Они су педантни и учтиви, на њихове љубимице гледају као на принцезе, водиће их на матуру, ожениће их, направити им петоро деце и живеће срећно и дуговечно до краја живота. И све то без секса. Једноставно, то је сценарио у ком нема места јебању.
Да, наравно, има нежности, љубави, држања за руке...али хардкор сцена из режије Марија Салиерија - не. Она и не помишља на пимпек величине Шварцанегерове подлактице који ти тренутно пулсира у гаћама и да већ сада, ужареле сисе њене мезимице које пупе потајно прижељкују твоју влажну језичину да их угасе.
Признаћете, предност која се мора искористити.

Културан поздрав, уз обавезно ословљавање са ''госпођо'', увек књига испод руке, пријатан осмех, неки фини гест који ће да је обори с ногу, на пример, ружа(коју је, узгред последњи пут добила од мужа за прву годишњицу брака)... И то је то.
Неће ни слутити када њеној мезимици завириш у влажне гаћице, у њеној соби, у по бела дана, уз откључана врата и принцес крофне које вам је она донела, јер сте вредни и све научили. Ха!