Нежан и уједначен ход на врховима прстију који људи практикују да не би пробудили укућане када касно увече (или рано ујутру) дођу кући са неке журке. Иако су им осећаји за равнотежу и расуђивање угрожени због зујања у ушима и дејства алкохола, дубоко у подсвести они су савршено свесни да није баш паметно правити буку по кући у четири сата ујутру јер људи тада имају обичај да спавају. Ако живе у старој кући са паркетом као из градске библиотеке где сваки неодмерен корак производи болно иритирајуће шкрипање онда оваква ноћна кореографија још више добија на значају.