Nova godina, na kurac je nabijem

Novogodišnja euforija, rasveta, dekoracija na sve strane. Jeeej, kako sam srećan. A da, ipak nisam. Verovatno zato što nemam više dvanaest godina i zato što je ovo period kada dobijam neke kurčeve poklone i kada mogu da bacam petarde po komšiluku bez da mi iko sere.

Mislim ono... Za poklone sam ispušio pošto sam mator konj, a sa petardama bi mogao da probam ali bi verovatno popio neku kaznu. Svejedno i da komšije ne zovu pandure gledali bi me kao debila, a realno mi se jebe više za petarde. Štaviše, sad kad vidim klince da bacaju ta govna dođe mi vazektomiju da odradim, da mi se ne omakne neki sličan debilko.

Jebi ga, činjenica je da se ne može bez te Nove godine. Vreme teče, sve se menja. Idu te slave, ti praznici... Završio si sa Aranđelovdanom, sa Đurđicom, ide sad za neki dan i Sveti Nikola. Ne voliš ta okupljanja gde si ceo dan sa familijom i gde te tri tetke koje vidiš jednom u godinu dana pitaju imaš li devojku, kad ćeš da se ženiš, kako ide faks, kad misliš decu da praviš, pa recimo iz očiglednih razloga.

Ali ta Nova godina... Pa to ti je smaranje na kub. Pustiš televizor tamo koka kola pustila novu reklamu gde irvas siluje Deda Mraza, pa onda naiđe lovac i rokne ga karabinom, a deda mu sav srećan jer je spašen daje bocu ovog osvežavajuđeg napitka. Izađen napolje i aj što ladno, nego svud bre neki kurčevi ukrasi, klinke se slikaju na nekim sankama i pod nekim ukrasima. I svi srećni nešto u pičku materinu.

Tako da, Nova godino, na kurac te nabijem. Mislim, ništa lično ali ne volim te. Više sam ti ja za neki Prvi maj. Nije iskomercijalizovan, a em lepo vreme, em se lepo jede. I nema jebenog Deda Mraza.