Vrlo često korištena fraza u slengu i govornom jeziku.
Nekim čudom do sada nedefinisana na Vukajliji.
Poslednjih godina postala je mantra novopečenih srpskih poslodavaca,
koji bi voleli da se sve uradi, ali da oni to ne moraju da plate.
- Jeste gazda. Potpuno si u pravu. Kriv sam. Pogrešio sam i kajem se zbog toga.
Shvatam da sam nezahvalan. Kada si mi dao ovaj posao, pristao sam da radim neprijavljen. Zdravstvena knjižica mi ne treba, jer sam čeličnog zdravlja i nikada se nisam razboleo a nikada se neću ni razboleti. Platom sam prezadovoljan jer znam kako plaćaju ostali privatnici. To što sam jutros zakasnio je neoprostivo i ne može da se nadoknadi. Ali kao znak dobre volje u cilju iskupljenja svog duševnog mira predlažem da danas ostanem 2 sata duže na poslu, naravno o svom trošku. Što znači da to ne mora da mi se plati. Iako se to podrazumeva, ipak imam potrebu da napomenem.
- Kažeš o svom trošku?
- Naravno, o svom trošku.
- Izvinjenje prihvaćeno.
