Stari običaj uzvratne posjete, ustanovljen Zakonom o bilateralnim porodičnim odnosima, koji podrazumijeva reciprocitet u svakom smislu. Primjenjiv na sve oblasti života, ali i smrti.
- Aj, veseli se kutnji domaćine! Aaaaj!
- Ooo, kumara, pa nijeste trebali toliko da se trošite, pa to nema smisla!
- Neka priča, kumara, obaveza je to, nijesi ni ti praznija rukah kod nas dolazio!
- Ajte naprijed u kuću, ne izuvajte se! Dobrodošli!*
- Umro Radonja Luke Boška Jokova, jesi li čuo?
- Jesam, javiše mi iz sela juče. Da li se mučio?
- Nije, od starosti. Imaš li obavezu?
- Imam, bogomi, mi smo staro kumstvo.
- Ma imam i ja, jedna odiva naša je za bratanićem njegovim.
- 'Oćemo li zajedno sjutra?
- Možemo.
vidim na internetu da se ona severina porodila, ima li ko obavezu da idemo zajedno. ja moram sa bocom :)
boca, buket cvijeća, a mora se i parom častit povojnica. jes da je trošak alisam čuo da oni nikome nijesu dužni ostali!
ima i primjer iz mog sela đe se jedan napio i zapjevao na sahrani oca nekog prijatelja. ovaj ožalošćeni mu to upamtio i kada je ovome drugom umro otac došao da izjavi saučešće a onda sio za astal, stavio plakatu (smrtovnicu) kao salvetu u košulju ispod vrata i pitao ima li što da se bači na zub. to je dobra priča ali, nešto mi previše morbidna za definiciju.
Hvala, Niko.
ja kontam, zato se i zove obaveza jer često pada u nevrijeme (ni para ni pravog vremena). ali, Zakon se mora poštovati :)
Ahahahaa:)))
Odlična defka i mislim da si odlično opisao ovu pojavu.
+++
Radonja, od oca Luke, đeda Boška i prađeda Joka. nevesti par predaka, bar tri - četiri, je nešto najnormalnije. ja ih znam osam unazad :)
Ovo si objasnio! Ah fali mi majka Srbija!!! :( +++
Prvi! Ne i zadnji ;)