Od heroja do tragičara

Još jedna od čestih gradacija koja se može čuti od komenatora na sporckim manifestacijama vezanim za timske sportove. Odnosi se na jednog igrača. Heroja. Lika koji je tog dana neočekivano zablistao. Ojebo. Nije mu bilo ravnog. Za desetku. Ali.....

Ključni momenat je zasr'o! Ode sve niz vodu. Ode mast u propast! Sad mu ne vredi ni 3 gola i 2 asistencije što je napravio kacu izgubili 6:5. Sad mu ne vredi ni što je dao 30+ poena kad je izgubio loptu u zadnjem napadu i protivnici dali trojku za titulu.

Jebiga sinak, što se nisi žalio na povredu i izaš'o u poluvremenu, a strahov'o si da ne sjebeš nešto kad te već krenulo? Saće te zajebavaju ortaci od jutra do sutra. Čuj ortaci! Pa ne samo ortaci, neg'o svi redom! Možda te se i rođeni ćale odrekne jer si mu sjebo tiket tim jednim katastrofalnim gubljenjem lopte u zadnjem minutu.

Ostaješ u suzama poslednji na travnatom tepihu (ili parketu). Ostaješ i pitaš se zašto je to moralo baš tebi da se desi. Znaš da istorija samo pamti pobednike, a ti si izgubio (ala serem jebote). Znaš da si od heroja došao do tragičara i da te sad pola ljudi mrzi. Nekako skupljaš snage. Brišeš suze. Ustaješ. Nisi pička da plačeš! I dok se polako gubi svetlost reflektora glasnim povikom kazuješ jasnu poruku:

ISKUPIĆU SE SLEDEĆU TEKMU! (Sjebaću opet)