Odabrani posteri
Odmah da razrešimo dilemu, nije reč o posterima sa Vukajlije. Ako si napaljeni klinac kojeg reč poster asocira na ovu pojavu kao iz pičke, nemoj nastaviti da čitaš.
Soba prosečnog klinca do pre 10ak godina služila je isključivo za jednu stvar (ne, nije privođenje pičetine, rano je još), a to je da zidovi u potpunosti budu izlepljeni posterima. I to ne bilo kakvim posterima. Kurčinu si lepio Bred Pita sa sveže izvučenim pramenovima i Di Kaprija posle potopa na Titaniku pa da pred spavanje zaplačeš jer se jadničak smrzao.
Zna se šta se lepilo. Svake nedelje trk po Tempo, u sredini duplerica koja se automatski oblepljuje selotejpom u sva 4 ugla ako je neki naš sportista. Ako nije, ulazi u razmatranje za odabrane postere. Za poređenje, ti si moderator i odlučuješ šta ide na zid i boli te tukson šta ukućani misle (čisto ako neko od one gore pomenutih slučajno naleti, a možda i počne čitati).
Divac, Đorđević, Stojković, Mihajlović, Mijatović (koji je posle promašenog penala ekspresno skinut iz odabranih), kasnije Peđa Stojaković i mnogi drugi. Postera koliko si hteo, samo što nisi trebao plaćati ktitora da bi štancao svaki dan po 20 komada.
Hvala kevi što me je trpela da mi soba izgleda kao redakcija Sveta i što mi je dala silne pare za selotejp i Tempo. I hvala ćaletu što je svake godine nagovarao kevu da mi ne kreče sobu da ne bih morao skidati sve postere sa zidova.
Фрањо Дивљак · 17. avg 2011.
