Odakle da počnem

Препричавање ортаку: уф, видим ја гледа он мене попреко од кад је ушао у локал. Џа-бу , мени допизди, разбијем му флашу туборга о главу. Пичке вриште, конобари скачу, дебеле жене се бледо крсте, а што је најдојајније у позадини пичи неки хеви и невероватно ме узбуђује.
- И све си то запазио док си му деформисао лобању флашом?
- Ма да бре, очи на леђима, око соколово, тај фазон. Дохваћам прву пепељару и правим му пету рупу спемну за шивење.
- Ал си ти обавијен снажном ауром јбте, не може нико да ти приђе!

Препричавање родитељу, након што је стигло до оца

- Седи... Шта је то било синоћ?
- Уф. Одакле да почнем... Били ми до града, и неки лик, после сам сазнао Небојша му име, иде први пут до клозета, закачи ме. Ја ништа, реко случајно је. У повратку опет. И кад је почела нека мало јача песма, кренула мини шутка, неко гуркање и полије он мене пивом. И реагујем ја ту у афекту, пљујем га! а он креће на мене и ту се побијемо. Улетео Срки, знаш Сркија? Е он узима неку флашу и ломи му о главу. Ту нас раздвајају, све стаје, лик одлази у кола и запали негде.
(?!!!)