Odakle ih kopaš, majke ti?!

На журци...
Ана(сва у трансу од узбуђења, прилази `најбољој` другарици и почиње да јој натрљава на нос причу о свом садашњем дечку, са којим је свега 5 минута у вези.): Е, знаш с ким сам се смувала?! Никад нећеш погодити!
Нина(сморена, издркана, полупијана, мрзи све око себе, јер, наравно, њој нико није пришао већ годинама.): Па зашто ме онда питаш, кад знаш да нећу погодити?!
Ана: Ма дај, опусти се! Сад сам са Марком! Јуху!
Нина(сети се да је то дечко који се њој свиђао још у вртићу.): Мислиш на оног Марка?! Марка Кењу?
Ана: Да! Да! Да!
Нина: Па `де с њим да завршиш, мајке ти! Дечко је глуп... брате, не верујем!
Ана: Ма није бре... добро, није толико... и теби се свиђао у вртићу, зар не! Добро, са њим сам само привремено, пошто ми се свиђа Стефан...
Нина: Дај бре, ниси нормална, онај је тотални деген! Још ми само реци да си била и са Владом Сомом и да ми све буде јасно...
Ана: Е како знаш, па са њим сам била у осмом разреду! Хеј, па ти све знаш. Није ни чудо што си ми најбоља другарица!
Нина(е сад јој се већ кења): Е, одакле их копаш, мајке ти?
Ана(збуњена овим чудним питањем): Молим? Какво је то питање?
Нина: Рекох, можда их копаш са оближњег гробља, па да проверим са каквим дебилом имам посла!
Ана одлази без одговора на овај морбидан и крајње неучтив коментар по питању њеног избора момака. У шоку, самој себи поствља питање: ,,Боже, с ким се ја дружим?!! " А Нина остаје да ужива у својој самоћи док испија још једно пиво...