Odsekla kosu
Dođe to tako ženi. Niti je na hemoterapiji, niti ju je Arkan na'vatao na gomili sa nekim obrezanim. Jednostavno, prošlo je dvadesetak godina otkad se muška čeljad, od Ruskog Cara do zgrade Albanije, divila njenoj dugoj, prirodnoj kosi kad prođe Knezom, dok joj košava mrsi masivne uvojke, bla, bla, bla...
Stižu je godine bre, otuda kese ispod očiju, strije, miomi, oklembešene dojke. Prošla su kroz nju i dva bepčeta. Pa jedno bolesno, drugo hoće da podoji, onaj bizgov traži da se njemu podoji, očisti, operi, opeglaj, skuvaj, nahrani... A kosa traži negu: specijalne šampone i balzame, pa pakovanja, pa hidrataciju, pa redovno kresanje krajeva. To košta. Para i vremena.
Nekada zaštitno lice Pantena, sada više liči na strašilo u polju pšenice, sa omanjim stogom slame na glavi. Jer, posle dva neuspešna mini-vala, jeftinim aparatom za peglanje i fenom, šamponom od koprive u dvolitarskom pakovanju nepoznatog proizvođača, nagorele i ne više tako guste kose rascvetalih krajeva, šta joj drugo preostaje?
Zvanično se svrstava u red pohotnih tetki u najboljim godinama i postaje deo vlažnih snova adolescenata iz komšiluka. Dobro, de, i oči joj dolaze više do izražaja.
- Reži, Dragice!
- Jesi sigurna?
- Seci, znam šta radim.
- A vala i jeste ti propala, vidi kako ti je ovde ućebano i ulepljeno...
- A, to? Podučavam jednog srednjoškolca engleski svako prepodne, ako me razumeš. Znaš kako prskaju ovi klinci danas?
- Pričaj, sestro slatka, odo' da met'em lonče.
Миле Бубрег · 14. jun 2013.
