Ojačati da nema kud

Posle vere i alkohola, jedna veoma bina zajednička osobina Srba i Rusa.
Srbinu je dovoljno samo pomenuti da je nešto Rusko i tu svaka priča prestaje, tišina, tajac, muk.
Potreba za ojačavanjem svega što nam naizgled nije baš kvalitetno odrađeno je verovatno urođena kod pomenutih civilizacija.
Realno gledajući, Rusi zbog surovih klimatskih uslova, zaista moraju da koriste takve metode u tehnici, dok kod nas se to više radi zbog produžavanja životnog veka veoma teško stečenih krševa.
Improvizacija nam ide od ruke i stiče se utisak da smo svi imali taj predmet, još u osnovnoj.
Svaki pravi Srbin mora uvek imati u gepeku parče žice, gume i creva, kanap, čekić, pajser i motorcangle, mehanički rezervni delovi podrazumevaju.

Šta ako ti na auto putu pukne kaiš na motoru ili sajla gasa, čime da nastaviš! Dal' ćeš možda zvati servis pa da te oderu ili ćeš ga nastaviti i ojačati na licu mesta i teraj dalje.
Nisi valjda lud da teraš traktor bez kabine, a na svakom ćošku kerovi sa novim zakonom o saobraćaju. Sklepaš ram od hromirane kutije 8x8 i od gore pločevinu 4mm, izvariš to lepo autogeno, staviš retrovizor od FAP-a i štopaljke od Tamića. Instaliraš ih na kabinu i ojačaš Ruskom rebrastom armaturom (6-icom) da nema kud.
Tri puta premažeš temeljnom vojnom farbom da nikad ne istruli i onda sve u ferari crveno! Nek se krste kad te vide, ali kurac će da ti kaznu naplati.