Okajavanje greha

Нова Година је била са пуно снега и веома хладна. Данас, на Бадњи дан, не пада снег, али је и даље изузетно хладно. Мали Цветко, бело прасенце од својих 4 месеца и 14 кила, са црним цветом на челу, по коме доби име, прождрљиво доручковаше концентрат заједно са браћом и сестрама. Из транса халапљивог ждерања га прену граја, и да је размео људски језик, могао би се забринути. Домаћица Вукосава је одсечно дрекнула четничку мантру свом човеку Радисаву:
- Кољи, вода ври!
Цветко се изненади кад виде да се остали одмичу од хране те помисли да је ово још једно масло брата Мите, па само настави да сочно мљацка. Одједном, осети јаке руке на задњим ногама и стаде покушавати да се искобеља. Схвати неумитну истину да је дошао судњи дан, прасећи живот му сину пред очима, осети да га неко крвнички вуче за лево уво и поче да остаје без даха. Пре него се освестио, учини му се да лебди изнад дворишта и препознаде своје тело у локви крви. Испод врата Цветковог, Радисав стави туфнасту шерпицу не би ли накупио довољно црвене течности за крвавицу. Цветко осети да кења, иако му није било јасно како...
Негде у то доба, касапин Ћопа журно изврташе пету чашу куваног вина те седе у стојадина и потече у оближње село не би ли стигао да уреди три божићна брава пре мрака. Ћелаве гуме проклизаше неколико пута на ледом окованом путу, али Ћопа не смањиваше гас у покушају да надокнади време изгубљено у кафани. Иако је добро познавао пут, кривина са контра нагибом га припитог превари, и док је слетао са пута и главом пробијао шофершајбну, учини му се да из висине гледа ову сцену као пре 30-ак година када у биоскопу гледаше акциони филм.
Ако постоји раскршће душа, Цветко и Ћопа су овог трена морали да се сретну негде око Куршумлије.
У исто време, у држави Тексас, парохија Остинска, девојчица Џејн је очекивала да се њена омиљена кобилица ождреби. На другој страни света, на југу Србије, општина Трговиште, баба Мара посла унуче да зове деда-Драгутина из кафане јер се крмача прасила. Драгутина, гладног од Божићњег поста и припитог од ракије, ноге једва доведоше пред обор и то када се крмача Маца већ опрасила. За око му западе прасенце са видно краћом ногом, али напредније од осталих те само процеди, више за себе:
- А, еве ги наше печенице за Васкрс!

Џејн коначно угледа усправљено браон ждребе са белим цветом на челу и ускликну: "He must be named Flower!"
Цветку би чудно да нема блата около и да није толико хладно, али му се поглед задржа на сапима са огромним копитама. Гледајући минијатурно коњче које га роди, лагано подиже главу и упре поглед према небу, које је коначно могао јасно видети, те прозбори:
- ''Будисаве, па зар јебени пони, серем ти се у апгрејд!''

У међувремену, у кинеској провинцији Ђиајонг, на највећој фарми стоке на свету, на скупу свињске хералдике, већина вепрова-нераста се чудише да им у породичном стаблу, негде око колена курајбера, свима стоји исто презиме: Матијевић!