Oko pijace

Prostor koji odiše prljavštinom. Najmanje dve straćare koje glume "restorane ili grilove" se takmiče ko će da ugosti više pijandura i ko ima ružniju konobaricu. Obično se prišljamči po jedan kamion sa nameštajem "ručne izrade" i prodavcem koji nikad ne sedi na sopstvenim proizvodima. Leti gostuju kamioni sa slatkim lubenicama i svežim dinjama, kad im se priđe, oseti se smrad mokraće jer točkove zapiša ko god stigne. Zimi i s jeseni je najtužnije jer se sa krošnji drveća viore kesetine. Od rane zore se u mesarama raspaljuje roštilj i sa niskih dimnjaka se miris sleže na ogladnele potencijalne kupce. Psi lutalice razvlače đubre iz kontejnera.

Vikendom se skrcaju domaćički tipovi oba pola i mahnito pune svoje torbe, pregovaraju sa prodavcima, umišljaju da baš oni znaju da pogode ko ima sveža jaja i osobito su talentovani da provale "čiste žene". Radnim danima kidišu penzosi i nezaposleni. Prepoznaju se po praznim torbama jer očekuju da će neko da im proda skoro za džabe.

Osobit šmek daju zvuci : sirene "zatvorenih" automobila na parkingu, neprekidno treskanje vratima automobila, muzika iz "restorana i grilova", pevanje pripitog sveta (osobito je gadno ako se izvodi horski). Oko Nove godine sve dobija turbo zalet i odvrće se do daske.