Uvek ono najslađe, na hlebu, torti, tek ispečenom kolaču... I obavezno ono do čega kad si mlađi znaš da lako možeš doći, jer ružno izgleda, neće se to gostima servirati... A kao što mu i samo ime kaže, s' kraja je...
-Kevo, spremi mi sendvič na brzaka, gladan sam a žurim na fudbal... Eeeee, i stavi u okrajak...
-Ja: Mmmm, kakvi su to kolači, tortica, jel' to predseednik dolazi... Vid' koliko hrane jbt...
Keva: Ma bež' mi iz kuhinje, znam da bi ti to sve da pojedeš... Ostav' to... Treba mi... Ma, čuješ li me...
Ja (punih usta): Ajde bre, uzo' sam okrajak, kome ćeš to od gostiju da serviraš, leba ti... Nego, kad završiš, fino ti meni odvoji sve ovo sa kraja, vid' kakvo je, nakaradno, krivo, nemoj to gostima, sramota, aman ženo...
