Kladionice van centra grada, u lokalima manje kvadrature, slabo uredjene, jedan TV sa katodnom cevkom, stolovi i stolice odrpane. Stalni posetioci su tri debela 50+godisnjaka koji sede za prvim stolom i ako zelite da sednete za neki sto iza, morate da prekoracite njihove ispruzene noge jer oni nece da ih povuku ako vas ne poznaju, a osim toga ce vas i namerno zakaciti nogom. Tada umesto vi njih, oni vas pogledaju mrko. Osim redovne trojice, tu je i jedan deda sistemas koji dolazi za vikend, sedi u cosku i po 2-3 sata sastavlja sistemcine da spizdi svu penziju na kladjenje (ako racunamo i loto). Radnica ga ne voli jer mora da kuca toliko tiketa, da deda posle ne zna kako da ih nosi kuci sem da namotava tu traku spojenih tiketa oko sebe. Radnica je devojka od 25-35 godina, komsinica debele trojice, njihova ljubimica (znaci daje im, makar i da je ustinu u prolazu) ili njihov glavni predmet sikaniranja (znaci ne daje im).
