Igračka sa kojom smo proveli više lepih noći, nego sa svim budućim partnerima zajedno. Moja omiljena igračka je bio zekan, ja sam ga zvao Eki-Peki. Poticali smo iz sličnih socialnih staleža. Kupio mi ga ćale u nekoj radnjici, kada je odvojio neki dinar od plate. On je uvek bio tu uz mene, a ni ja nisam bio loš prema njemu, hranio sam ga šargarepom, pa ako on baš neće, a onda pojedem ja za njega. Nisam ga teglio za uši, kao neka loša deca i često sam ga puštao da zajedno gledamo tv. Pazio sam i da mu nikada ne bude hladno, jer zečići su osetljive životinjice, a ja bih bio tužan, kada bi se moj Ekan prehladio. Imao je izbačen palac, koji je mogao da stavi u usta i sisa, kada mu je dosadno. Ja ga oponašao, pa me moji tukli. To sam mu jedva oprostio. Pet dana nisam mogao da sednem na guzu, a Ekan mi se cerio, bio je pomalo nevaljao. Jednom je tako da prostite prdnuo u društvu, a roditelji mene izgrdili. Trenutno je Ekan dobar drug sa mojom mlađom sekom. Jeste da je ostario, ali još je opasan, bojim se da ne iskvari dete.
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.
;) kao da sam ti ja pricao:)
Hehe, i ja sam imala zeca, žutog... dobila u paketiću..
Slučajno mi ispao u šetnji, pa sam se u suzama vraćala da ga tražim :(((
Na svu sreću, našla sam. Sada se moja ćerka igra sa njim.. Skoro ista slika kao pre 20ak godina.. samo što zec ma drugo ime :))
i moj zeka je jos uvek vecan, mada ja bas i nisam preterano star :)